5 minuta ranije

     Robert Šekli

    Džon Grir našao se na vratima raja sasvim nenadno.Pred njim se,tako mu se barem činilo,pružao beskrajan prostor beličasto azurnih oblaka.U dalini je svetlucao zlaćani grad okupan zracima večitog sunca.

    Za divno čudo,Grir nije bio iznenađen.Mada u večitoj nedoumici o postojanju raja,u dubini duše verovao je da tamo odlaze svi,bez obzira da li su,dok su još hodali Zemljom,bili pripadnici neke religije,sekte ili nisu.

    -Dobro došli u raj-Griru je,uz širok osmeh,poželeo anđeo na vratima.Potom je otvorio podebelu knjigu i počeo nešto da   traži.Kad je na dugačkom spisku imena došao do Grirovog,anđeo nije skrivao iznenađenje.

    -Nešto nije u redu?-Griru se učinilo da je preko anđelevog lica prešla senka sumnje.

    -Plašim se da je došlo do greške.Videlo se da mu je neorijatno.-Izgleda da je anđeo smrti došao po vas pre vremena.Iako je zaista pretrpan obavezama,ipam je neoprostivo to što je uradio.Srećom po vas,napravio je mali previd.

    -Stigao sam ovde pre vremena?-iznenadio se Džon Grir.-I za vas je to "mali previd"?

    -Molim vas,nema razloga da se uzbuđujete!U raj ste stogli samo pet minuta pre vremena.Nego,želite li da vas odmah preba-   cimo do Večnog grada?

    Anđeo je stvarno bio u pravu.Šta je tih beznačajnih pet minuta moglo da mu znači,pitao se Džon Grir.Ipak,negde duboko u duši,znao je da je tih pet minuta moglo da bude presudno,ni sam nije mogao da objasni zašto.

    -Možda ćete me smatrati nezahvalnim-Grir se odvažio da progovori-ali želeo bih da mi vratite tih pet minuta!

    -Na to svakako imate pravo-anđeo ga je gledao sa puno simpatija.-Ali,poslušajte me ,bolje da se ne vraćate.Da li se uopšte sećate kako ste umrli?

   Grir je odmahnuo glavom.

   -Znam da biste voleli da vam kažem,ali to nam je strogo zabranjeno.A kad ste već ovde,ostanite s nama!

   -Ako već postoji mogućnost da doživim još tih preostalih pet minuta,vratio bih se.

   -Ne mogu da vam uskratim to pravo-anđeo očigledno nije imao kud.-Ja ću vas čekati!

   Grir se našao u tesnoj prostoriji osvetljenoj tek toliko da su stvari u njoj mogle da se razaznaju.Ustajao vazduh bio je zasićen parom i mirisom mašinskog ulja.Metalni zidovi uvijali su se i škripali,voda je sve više nadirala unutra.

   Tek tada Džon Grir se setio da se naalazi u američkoj podmornici "Inkviktus" na kojoj je bio nišandžija.Zbog neke greške, "Inviktus" je snažno udario u podvodnu stenu.Došlo je do kobnig oštećenja i podmornica je,sa svim članovima posade tonula. Bilo je pitanje minuta kad će sasvim nestati sa svih radara.Grir je,kao i ostali članovi posade,znao da se radi samo o pet minuta.

   Na "Inviktusu" je vladao neki čudan,gotovo pobožan,mir.Znajući da je to gotovo neizdežan kraj,Džon Grir više nije     razmišljao šta može da se učini.Sve je bilo uzaludno.Ostalo mu je samo toliko vremena da se seti svih divnih časova koje je imao u živtu.Opraštao se nastojeći da sakupi što više uspomena koje će mu biti dragocene na putu u nepoznato.